Neurologija proučava i leči poremećaje nervnog sistema, uključujući Alchajmerovu, Parkinsonovu bolest, moždani udar, epilepsiju i multiplu sklerozu.
Koristi dijagnostičke metode kao MRI, CT i EEG.
Napredak u lekovima i tehnologijama kao DBS poboljšava tretman i kvalitet života pacijenata, uz fokus na edukaciju i podršku.
Anomalije krvnih sudova mozga su abnormalne vaskularne strukture koje mogu izazvati simptome poput glavobolje, epileptičnih napada i neuroloških poremećaja. Dijagnostikovanje uključuje MR, CT, angiografiju i ultrazvuk. Tretmani variraju od lekova do hirurgije i radioterapije. Prevencija uključuje kontrolu krvnog pritiska, zdravu ishranu, vežbanje i prestanak pušenja.
EEG snimanje beleži električnu aktivnost mozga preko elektroda na glavi pacijenta, najčešće se koristi za dijagnozu epilepsije, diferenciranje napada i slične neurološke ili psihijatrijske uslove. Priprema uključuje dolazak odmornog pacijenta s čistom kosom. Postupak je bezbolan, traje 30-45 minuta i nema rizika, a tumači ga specijalista neuropsihijatar.
Encefalitis je upala mozga uzrokovana virusima, bakterijama, autoimunim reakcijama i parazitima. Simptomi uključuju glavobolju, groznicu, konfuziju, promene u ponašanju i napade. Dijagnoza zahteva kliničke procene, lumbalnu punkciju, snimanje mozga i laboratorijske analize. Lečenje zavisi od uzroka, često uključujući antivirusne lekove, antibiotike, ili imunosupresive.
Glioblastom je agresivni tumor mozga koji se razvija iz glijalnih ćelija i najčešće pogađa starije odrasle. Simptomi uključuju glavobolje, poremećaje vida, govorne poteškoće, probleme s ravnotežom, konfuziju i napade. Dijagnostika uključuje kliničku procenu, imaging i biopsiju. Lečenje obuhvata hirurgiju, radioterapiju, hemoterapiju i ciljanu terapiju.
Ishemija mozga nastaje usled smanjenog dotoka krvi, često usled tromboze ili embolije. Simptomi uključuju gubitak motoričkih funkcija, probleme s govorom i vidom, kao i glavobolje. Dijagnoza koristi CT, MR i Doppler ultrazvuk. Akutno lečenje uključuje lekove unutar 4 sata, antitrombocitne terapije i kontrolu krvnog pritiska i šećera.
Meningitis je retka infekcija koja pogađa membrane oko mozga i kičmene moždine, s potencijalno ozbiljnim simptomima kao što su ukočen vrat, groznica, glavobolja i osip. Može ga izazvati bakterijska, virusna ili gljivična infekcija. Rizične grupe uključuju decu i starije osobe, a prevencija uključuje higijenu i vakcinaciju. Tretman zavisi od uzroka, ali često uključuje antibiotike ili...
Mijelopatija je poremećaj kičmene moždine uzrokovan kompresijom, često zbog starenja, disk hernije ili povreda, i može izazvati bol, slabost, utrnulost i gubitak pokreta. Razlikuje se od radikulopatije i miopatije. Može biti cervikalna, torakalna ili lumbalna. Dijagnoza obuhvata anamnezu, MR, CT i EMG, a lečenje može biti konzervativno ili hirurško, uz rehabilitaciju.
Neurologija je medicinska disciplina koja se bavi dijagnostikom i lečenjem oboljenja nervnog sistema, uključujući mozak, kičmenu moždinu i periferne nerve. Neurolozi koriste razne dijagnostičke metode, poput MRI i CT skenera, da identifikuju stanja poput moždanog udara, epilepsije i migrena. Tretmani uključuju lekove, fizikalnu terapiju i, po potrebi, hirurške intervencije.
Nodusne promene u štitnoj žlezdi su abnormalne izrasline koje mogu biti benigne ili maligne. Simptomi uključuju uvećanu štitnu žlezdu, promene glasa, i probleme sa disanjem. Uzroci su prekomerni rast ćelija, a dijagnoza se postavlja testovima krvi, ultrazvukom i biopsijom. Lečenje može uključivati operaciju, terapiju radiojodom ili pažljivo praćenje.