Šta je magnetna rezonanca (MR) glave?

Magnetna rezonanca glave je potpuno neinvazivna, bezbolna i neškodljiva metoda snimanja koja pruža lekarima izuzetno jasne prikaze mozga i struktura unutar lobanje. Za snimanje se koristi snažno magnetno polje i radio-talasi umesto rendgenskog zračenja, pa je pregled bezbedan i može se ponavljati više puta po potrebi. Snimci magnetne rezonance veoma su visokog kvaliteta i prikazuju i najsitnije detalje - trenutno je to najosetljivija metoda za pregled mozga, superiorna u odnosu na običan rentgenski snimak ili skener (CT, kompjuterizovana tomografija) kada je reč o mozgu i mekim tkivima glave.

Kada se preporučuje magnetna rezonanca glave?

Ovaj pregled se koristi kod širokog spektra neuroloških tegoba i stanja kada je potrebno detaljno snimanje mozga. Najčešće se magnetna rezonanca glave radi u sledećim situacijama:

• učestale glavobolje ili migrene koje ne reaguju na terapiju ili su neuobičajeno jakog intenziteta;
• uporne vrtoglavice i epizode gubitka ravnoteže nepoznatog uzroka;
• iznenadno oslabljen sluh ili šum u ušima, kao i smetnje sa vidom koje se ne mogu objasniti osnovnim pregledima;
• problemi sa pamćenjem, konfuznost ili promene u ponašanju zbog kojih se sumnja na demenciju ili drugo neurološko oboljenje;
• sumnja na oboljenja centralnog nervnog sistema poput multiple skleroze ili encefalitisa (upale mozga) ;
• znaci koji upućuju na moždani udar (šlog) ili prolazne ishemijske atake;
• postojanje ili sumnja na tumor na mozgu (primarni tumor ili metastaze na mozgu) ;
• posle ozbiljne povrede glave (udarca, pada) radi provere preloma lobanje, nagnječenja mozga ili eventualnog krvarenja.

U svim navedenim slučajevima lekar specijalista će uputiti pacijenta na magnetnu rezonancu glave kako bi se precizno utvrdio uzrok tegoba i na osnovu dobijenih snimaka odredio adekvatan plan lečenja.

Šta magnetna rezonanca glave može da otkrije?

Magnetna rezonanca glave prikazuje moždano tkivo и okolne strukture vrlo detaljno, pa mogu da se otkriju i najmanje abnormalnosti ili oštećenja. Ovom metodom dijagnostikuju se različite promene i oboljenja u glavi:

• tumori mozga (benigni i maligni), ciste i druge neuobičajene mase;
• znaci moždanog udara (šloga) ili krvarenja u mozgu - magnetna rezonanca otkriva čak i manja oštećenja moždanog tkiva koja mogu proći nezapaženo na drugim vrstama snimanja;
• povrede glave i mozga: prelomi ili naprsnuća kostiju lobanje, nagnječenje (kontuzija) mozga, hematomi (krvarenja) usled traume;
• upalne promene u centralnom nervnom sistemu, na primer lezije karakteristične za multiplu sklerozu ili druga demijelinizaciona oboljenja;
• otoke (edeme) mozga ili okolnog moždanog tkiva;
• različite strukturne anomalije mozga ili krvnih sudova (npr. aneurizme ili urođene malformacije moždanih struktura) ;
• oštećenja vratnog dela kičmene moždine (ukoliko su povezana sa povredom glave).

Zahvaljujući ovako detaljnom uvidu u stanje mozga, lekari mogu sa visokim stepenom sigurnosti da postave pravu dijagnozu i odrede najefikasniji način lečenja.

Priprema za pregled

Za magnetnu rezonancu glave uglavnom nije potrebna posebna priprema. Pacijent može nastaviti da uzima redovne lekove i normalno da jede i pije, osim ako lekar ne da drugačija uputstva. Pre snimanja, osoblje će postaviti pitanja o zdravstvenom stanju - naročito o metalnim implantima ili stranim telima u organizmu.

Veoma je važno prijaviti pejsmejker, veštačke zaliske, metalne proteze srednjeg uha, vaskularne stentove ili bilo koji metalni predmet u telu, kao i stare povrede sa metalnim fragmentima (poput šrapnela ili strugotina u oku). Takođe, treba napomenuti eventualnu trudnoću (iako MRI ne koristi zračenje, u trudnoći se sve dijagnostičke procedure sprovode uz poseban oprez).

Pre ulaska u MRI aparat pacijent uklanja sve metalne predmete sa sebe - nakit, sat, naočare, ukosnice, ključeve, mobilni telefon, kreditne kartice i slično. Odeća ne sme imati metalne delove (dugmad, rajsferšluse) ; po potrebi se dobija bolnička uniforma ili mantil.

Ako pacijent pati od klaustrofobije (straha od zatvorenog prostora), važno je da to unapred javi lekaru, jer se može dati blagi sedativ pre snimanja kako bi se smanjila anksioznost. Na dan pregleda dovoljno je doći u zakazano vreme - nakon kratkih priprema, snimanje može da počne.

Kako izgleda pregled?

MRI snimanje glave je jednostavno, bezbolno i relativno kratko. Pacijent leži na leđima na uskom pokretnom stolu koji se polako uvlači u tunel aparata. Glava se postavlja na udoban oslonac i oko nje ide poseban okvir (antena) koji beleži signale - ne dodiruje lice niti stvara pritisak, već služi za što jasniju sliku. Pre početka, pacijent dobija čepiće za uši ili slušalice, jer uređaj tokom rada proizvodi glasne, ritmičke zvuke kucanja i zujanja. Ti zvuci su normalni znak rada magnetnih kalemova i prikupljanja podataka.

Tokom čitavog pregleda pacijent je u kontaktu s osobljem putem interfona. Tehničar daje uputstva (npr. da mirno leži) i obaveštava koliko je još vremena ostalo. Važno je ležati što mirnije kako pokreti ne bi zamutili snimke, nije potrebno zadržavati dah, dovoljno je disati normalno i izbegavati suvišne pokrete.

Sam MRI aparat je cilindrični tunel otvoren na oba kraja, osvetljen i provetren. Kod snimanja glave unutar uređaja je glava i gornji deo tela, dok su noge van aparata. Većina pacijenata se brzo prilagodi tom prostoru, uz stalnu komunikaciju sa osobljem. Ako ipak dođe do jače nelagodnosti ili panike, moguće je kroz interfon obavestiti tehničara koji po potrebi može prekinuti snimanje.

Standardni MRI pregled glave traje oko 20-30 minuta. Ponekad, u zavisnosti od obima snimanja, može potrajati do 45 minuta. Snimanje se odvija u više kratkih sekvenci (serija) ; aparat tada proizvodi različite zvučne šablone, sa kratkim pauzama između sekvenci.

Ukoliko je planirano snimanje sa kontrastom, pregled traje duže - ukupno oko 30-60 minuta. Tada se otprilike na polovini pregleda napravi kratka pauza da bi tehničar intravenski ubrizgao kontrast na bazi gadolinijuma. Kontrastno sredstvo pomaže da određene strukture ili eventualne promene budu vidljivije na snimcima. Sama injekcija traje kratko i uglavnom je bezbolna - pacijent može osetiti samo blagi hladan tok u ruci ili prolazan metalni ukus u ustima. Nakon davanja kontrasta, snimanje se nastavlja još nekoliko minuta za dodatne snimke.

Tokom celog postupka pacijent ne oseća bol niti fizičku neprijatnost, jedina manja smetnja može biti potreba za mirovanjem i glasni zvuci aparata. Po završetku, sto se automatski izvlači iz tunela i pregled je završen.

Nakon snimanja

Nakon MRI pregleda pacijent se odmah može vratiti svojim uobičajenim aktivnostima - poseban oporavak nije potreban. Ako sedativ nije korišćen, pacijent može odmah ustati i otići kući. U slučaju da je dat sedativ (npr. zbog klaustrofobije), preporučuje se da pacijent kratko ostane u čekaonici dok dejstvo leka ne prođe, po mogućstvu uz pratnju.

Takođe, ako je tokom snimanja upotrebljen kontrast, savetuje se unos više tečnosti u toku dana kako bi se kontrastno sredstvo brže eliminisalo iz organizma putem bubrega.

Snimci sa magnetne rezonance su dostupni odmah nakon snimanja, ali je potrebno vreme da radiolog detaljno pregleda slike i napiše izveštaj (nalaz). Rezultati se zato ne saopštavaju odmah po završetku pregleda.