Apsces pluća je tečna nekroza plućnog tkiva s šupljinama ispunjenim gnojem, često uzrokovana aspiracijom. Primarni apsces nastaje iz procesa u plućima, dok sekundarni komplikuje druge procese. Stanja kao što su aspiracija, septičke embolije i nekrotizirajuća pneumonija doprinose pojavi. Dijagnoza se postavlja RTG i CT pregledima, a lečenje uključuje antibiotike i eventualno bronhoskopiju ili...

Sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS) nastaje kada se tečnost nakuplja u plućnim alveolama, što smanjuje dotok kiseonika u krv. Obično se javlja kod kritično bolesnih ili povređenih osoba. Glavni simptom je otežano disanje. Uzroci uključuju sepsu, udisanje štetnih materija, pneumoniju i COVID-19. Lečenje obuhvata povećanje nivoa kiseonika i upotrebu mehaničkog ventilatora.

Atelektaza je stanje pluća kada se disajni putevi ili alveole ne šire kako bi trebalo. Postoje opstruktivna i neopstruktivna atelektaza, uzroci uključuju blokade disajnih puteva, pritisak ili ožiljno tkivo. Simptomi su nedostatak vazduha, kašalj, bol u grudima. Dijagnostika uključuje rendgen, CT, ultrazvuk i bronhoskopiju. Tretman može obuhvatiti bronhoskopiju, inhalaciju lekova i...

Atipična pneumonija, poznata i kao hodajuća pneumonija, izazvana je raznim mikroorganizmima i ima blaže simptome u poređenju s tipičnom pneumonijom. Simptomi uključuju kašalj, groznicu, kratak dah i bol u grudima. Uzročnici su bakterije poput Mycoplasma pneumoniae i Legionella pneumophila. Dijagnoza se postavlja kroz rendgen i druge testove, a lečenje uključuje antibiotike i odmor.

Bronhiektazija je proširenje bronhija usled hronične infekcije i upale. Česti uzroci uključuju cističnu fibrozu, imuni deficiti i infekcije, a simptomi su hronični kašalj, gnojni sputum, groznica i dispneja. Dijagnoza se postavlja putem anamneze i skenera, a lečenje uključuje antibiotike, tehnike disanja, vakcinaciju protiv gripa i upravljanje osnovnim stanjima.

Koronavirus SARS-CoV-2, otkriven u Kini decembra 2019, prenosi se kapljično i izaziva bolest COVID-19. Simptomi variraju od blagih sličnih gripu do teških kao što su upala pluća. Stariji i hronično bolesni su u većem riziku. Prevencija je ključna, a vakcina se razvija. Ponovna infekcija je moguća jer se antitela ne zadržavaju dugo u organizmu.

Plućni edem je stanje kada se tečnost nakuplja u alveolama pluća, što otežava disanje. Može biti akutni ili hronični, a često je posledica srčanih problema, upale pluća ili infekcija. Simptomi uključuju poteškoće sa disanjem i kašalj sa ružičastim sputumom. Dijagnoza se postavlja fizičkim pregledom i testovima, a lečenje obuhvata kiseonik i lekove za smanjenje tečnosti.

Fibrotoraks je stanje koje karakteriše zadebljanje i ožiljci na pleuri pluća, uz otežano disanje, bol u grudima i hronični kašalj. Može biti uzrokovan izloženošću azbestu, reumatoidnim artritisom ili tuberkulozom, među ostalim uzrocima. Dijagnostikuju se fizikalnim pregledima, rendgenima i biopsijama, dok lečenje uključuje lekove, fizioterapiju i potencijalno hirurgiju.

Hidropneumotoraks je stanje gde se u pleuralnom prostoru nakupljaju vazduh i tečnost, što otežava disanje i funkciju pluća. Simptomi uključuju bol u grudima, otežano disanje i cijanosis. Uzroci mogu biti povrede, infekcije ili bolesti pluća. Dijagnoza se postavlja rentgenom, CT-om ili ultrazvukom, dok lečenje varira od posmatranja, aspiracije, torakostomije do hirurgije.

Hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) je stanje koje otežava disanje, najčešće pogađajući pušače ili bivše pušače starije od 35 godina. Glavni oblici su hronični bronhitis i emfizem koji pogoršavaju plućnu funkciju putem upale, otekline i oštećenja disajnih puteva. Dijagnostikuje se spirometrijom, dok se tretira bronhodilatatorima, steroidima i antibioticima kada su neophodni.

Infarkt pluća je ozbiljno stanje uzrokovano nedostatkom snabdevanja krvlju, najčešće zbog plućne embolije. Simptomi uključuju kašljanje krvi, bol u grudima i groznicu. Dijagnoza se postavlja korišćenjem CT ili MR tehnologije. Lečenje zavisi od uzroka i uključuje antikoagulantnu terapiju, antibiotike za infekcije i podršku disanju. Pravovremena intervencija je ključna za oporavak.

Maligni tumor pluća može izazvati simptome poput kašlja i bola u grudima, a dijagnoza i lečenje variraju u zavisnosti od stadijuma raka. Lečenje uključuje operaciju, hemoterapiju, zračenje, imunoterapiju i ciljanu terapiju. Faktori rizika obuhvataju pušenje, pasivno pušenje i izloženost toksinima. Rana dijagnoza poboljšava ishode lečenja.

Plućna embolija (PE) je blokada plućne arterije, najčešće uzrokovana krvnim ugruškom koji dolazi iz noge (duboka venska tromboza) . Simptomi uključuju kratak dah, bol u grudima i iskašljavanje krvi, ali mnogi su asimptomatski. Dijagnostika obuhvata testove poput CT angiografije i D-dimera. Lečenje uključuje antikoagulanse, trombolitike i, u teškim slučajevima, operaciju.

Pneumotoraks, ili kolaps pluća, nastaje kada vazduh curi u prostor između pluća i zida grudnog koša, sprečavajući širenje pluća pri udisanju. Može biti spontan, usled osnovne bolesti ili traume. Simptomi uključuju bol u grudima, kratak dah i ubrzano disanje. Lečenje varira od posmatranja do aspiracije iglom, umetanja grudne cevi ili operacije, u zavisnosti od težine slučaja.

Postcovid sindrom se odnosi na dugotrajne simptome koji se javljaju nakon preležane infekcije virusom Korona. Simptomi mogu uključivati umor, probleme s disanjem, srčane smetnje, neurološke i digestivne probleme, te psihičke poteškoće kao što su depresija i anksioznost. Pristup lečenju uključuje konsultacije s lekarom, pulmološki pregled, radiološke analize i laboratorijske testove.

Preventivne mere zaštite uključuju izbegavanje kontakta sa obolelim, izbegavanje gužvi, smanjenje putovanja, održavanje higijene prostora i ruku, pravilno nošenje maski, kao i odlaganje putovanja u pogođena područja. Pranje ruku sapunom minimum 20 sekundi je najvažnije, a maske moraju prekrivati nos, usta i bradu. Ne dirajte lice neopranim rukama i ne uzimajte antibiotike na svoju ruku.

Spirometrija je važan test disanja koji meri kapacitet pluća i brzinu izdisaja, pomažući u dijagnozi stanja kao što su astma, HOBP i plućna fibroza. Važno je za procenu efekta tretmana i prati razvoj bolesti. Pre testa, važno je izbegavati cigarete i određene lekove. Test je bezbolan i bez značajnih posledica, a može izazvati privremeni umor ili vrtoglavicu.

Stenoza traheje je suženje dušnika koje otežava disanje i može biti stečena ili urođena. Najčešći uzroci su intubacija, infekcije, autoimuni poremećaji i tumori. Simptomi uključuju pištanje, kratak dah i pomodrelost kože. Dijagnoza se postavlja bronhoskopijom ili CT-om. Lečenje može biti kratkotrajno (laserska hirurgija) ili dugoročno (stentiranje, rekonstrukcija) .

Tuberkuloza (TB) je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis, uglavnom pogađa pluća, ali može zahvatiti i druge delove tela. Simptomi uključuju hronični kašalj, groznicu i umor. Prenosi se vazduhom, dok se dijagnoza postavlja rendgenom i testovima. Leči se antibioticima, a prevencija uključuje vakcinaciju i skrining rizičnih grupa. 2020. godine, TB je prouzrokovala 1,5...