Hidropneumotoraks je stanje gde se u pleuralnom prostoru nakupljaju vazduh i tečnost, što otežava disanje i funkciju pluća. Simptomi uključuju bol u grudima, otežano disanje i cijanosis. Uzroci mogu biti povrede, infekcije ili bolesti pluća. Dijagnoza se postavlja rentgenom, CT-om ili ultrazvukom, dok lečenje varira od posmatranja, aspiracije, torakostomije do hirurgije.

Apsces pluća je tečna nekroza plućnog tkiva s šupljinama ispunjenim gnojem, često uzrokovana aspiracijom. Primarni apsces nastaje iz procesa u plućima, dok sekundarni komplikuje druge procese. Stanja kao što su aspiracija, septičke embolije i nekrotizirajuća pneumonija doprinose pojavi. Dijagnoza se postavlja RTG i CT pregledima, a lečenje uključuje antibiotike i eventualno bronhoskopiju ili...

Sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS) nastaje kada se tečnost nakuplja u plućnim alveolama, što smanjuje dotok kiseonika u krv. Obično se javlja kod kritično bolesnih ili povređenih osoba. Glavni simptom je otežano disanje. Uzroci uključuju sepsu, udisanje štetnih materija, pneumoniju i COVID-19. Lečenje obuhvata povećanje nivoa kiseonika i upotrebu mehaničkog ventilatora.

Atelektaza je stanje pluća kada se disajni putevi ili alveole ne šire kako bi trebalo. Postoje opstruktivna i neopstruktivna atelektaza, uzroci uključuju blokade disajnih puteva, pritisak ili ožiljno tkivo. Simptomi su nedostatak vazduha, kašalj, bol u grudima. Dijagnostika uključuje rendgen, CT, ultrazvuk i bronhoskopiju. Tretman može obuhvatiti bronhoskopiju, inhalaciju lekova i...

Atipična pneumonija, poznata i kao hodajuća pneumonija, izazvana je raznim mikroorganizmima i ima blaže simptome u poređenju s tipičnom pneumonijom. Simptomi uključuju kašalj, groznicu, kratak dah i bol u grudima. Uzročnici su bakterije poput Mycoplasma pneumoniae i Legionella pneumophila. Dijagnoza se postavlja kroz rendgen i druge testove, a lečenje uključuje antibiotike i odmor.

Bronhiektazija je proširenje bronhija usled hronične infekcije i upale. Česti uzroci uključuju cističnu fibrozu, imuni deficiti i infekcije, a simptomi su hronični kašalj, gnojni sputum, groznica i dispneja. Dijagnoza se postavlja putem anamneze i skenera, a lečenje uključuje antibiotike, tehnike disanja, vakcinaciju protiv gripa i upravljanje osnovnim stanjima.

Koronavirus SARS-CoV-2, otkriven u Kini decembra 2019, prenosi se kapljično i izaziva bolest COVID-19. Simptomi variraju od blagih sličnih gripu do teških kao što su upala pluća. Stariji i hronično bolesni su u većem riziku. Prevencija je ključna, a vakcina se razvija. Ponovna infekcija je moguća jer se antitela ne zadržavaju dugo u organizmu.

Plućni edem je stanje kada se tečnost nakuplja u alveolama pluća, što otežava disanje. Može biti akutni ili hronični, a često je posledica srčanih problema, upale pluća ili infekcija. Simptomi uključuju poteškoće sa disanjem i kašalj sa ružičastim sputumom. Dijagnoza se postavlja fizičkim pregledom i testovima, a lečenje obuhvata kiseonik i lekove za smanjenje tečnosti.

Fibrotoraks je stanje koje karakteriše zadebljanje i ožiljci na pleuri pluća, uz otežano disanje, bol u grudima i hronični kašalj. Može biti uzrokovan izloženošću azbestu, reumatoidnim artritisom ili tuberkulozom, među ostalim uzrocima. Dijagnostikuju se fizikalnim pregledima, rendgenima i biopsijama, dok lečenje uključuje lekove, fizioterapiju i potencijalno hirurgiju.

Hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) je stanje koje otežava disanje, najčešće pogađajući pušače ili bivše pušače starije od 35 godina. Glavni oblici su hronični bronhitis i emfizem koji pogoršavaju plućnu funkciju putem upale, otekline i oštećenja disajnih puteva. Dijagnostikuje se spirometrijom, dok se tretira bronhodilatatorima, steroidima i antibioticima kada su neophodni.

Infarkt pluća je ozbiljno stanje uzrokovano nedostatkom snabdevanja krvlju, najčešće zbog plućne embolije. Simptomi uključuju kašljanje krvi, bol u grudima i groznicu. Dijagnoza se postavlja korišćenjem CT ili MR tehnologije. Lečenje zavisi od uzroka i uključuje antikoagulantnu terapiju, antibiotike za infekcije i podršku disanju. Pravovremena intervencija je ključna za oporavak.

Maligni tumor pluća može izazvati simptome poput kašlja i bola u grudima, a dijagnoza i lečenje variraju u zavisnosti od stadijuma raka. Lečenje uključuje operaciju, hemoterapiju, zračenje, imunoterapiju i ciljanu terapiju. Faktori rizika obuhvataju pušenje, pasivno pušenje i izloženost toksinima. Rana dijagnoza poboljšava ishode lečenja.

Plućna embolija (PE) je blokada plućne arterije, najčešće uzrokovana krvnim ugruškom koji dolazi iz noge (duboka venska tromboza) . Simptomi uključuju kratak dah, bol u grudima i iskašljavanje krvi, ali mnogi su asimptomatski. Dijagnostika obuhvata testove poput CT angiografije i D-dimera. Lečenje uključuje antikoagulanse, trombolitike i, u teškim slučajevima, operaciju.

Pneumotoraks, ili kolaps pluća, nastaje kada vazduh curi u prostor između pluća i zida grudnog koša, sprečavajući širenje pluća pri udisanju. Može biti spontan, usled osnovne bolesti ili traume. Simptomi uključuju bol u grudima, kratak dah i ubrzano disanje. Lečenje varira od posmatranja do aspiracije iglom, umetanja grudne cevi ili operacije, u zavisnosti od težine slučaja.

Postcovid sindrom se odnosi na dugotrajne simptome koji se javljaju nakon preležane infekcije virusom Korona. Simptomi mogu uključivati umor, probleme s disanjem, srčane smetnje, neurološke i digestivne probleme, te psihičke poteškoće kao što su depresija i anksioznost. Pristup lečenju uključuje konsultacije s lekarom, pulmološki pregled, radiološke analize i laboratorijske testove.

Preventivne mere zaštite uključuju izbegavanje kontakta sa obolelim, izbegavanje gužvi, smanjenje putovanja, održavanje higijene prostora i ruku, pravilno nošenje maski, kao i odlaganje putovanja u pogođena područja. Pranje ruku sapunom minimum 20 sekundi je najvažnije, a maske moraju prekrivati nos, usta i bradu. Ne dirajte lice neopranim rukama i ne uzimajte antibiotike na svoju ruku.

Pulmologija je grana medicine fokusirana na respiratorni sistem. Pulmologa treba posetiti zbog otežanog disanja, kašlja ili sumnje na bolesti poput bronhitisa i HOBP. Pregled uključuje razgovor, slušanje pluća, i može zahtevati dodatne testove, poput RTG-a ili CT-a. Pregledi su bezbolni i pomažu u postavljanju tačne dijagnoze i praćenju zdravlja pluća.

Spirometrija je važan test disanja koji meri kapacitet pluća i brzinu izdisaja, pomažući u dijagnozi stanja kao što su astma, HOBP i plućna fibroza. Važno je za procenu efekta tretmana i prati razvoj bolesti. Pre testa, važno je izbegavati cigarete i određene lekove. Test je bezbolan i bez značajnih posledica, a može izazvati privremeni umor ili vrtoglavicu.

Stenoza traheje je suženje dušnika koje otežava disanje i može biti stečena ili urođena. Najčešći uzroci su intubacija, infekcije, autoimuni poremećaji i tumori. Simptomi uključuju pištanje, kratak dah i pomodrelost kože. Dijagnoza se postavlja bronhoskopijom ili CT-om. Lečenje može biti kratkotrajno (laserska hirurgija) ili dugoročno (stentiranje, rekonstrukcija) .

Tuberkuloza (TB) je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis, uglavnom pogađa pluća, ali može zahvatiti i druge delove tela. Simptomi uključuju hronični kašalj, groznicu i umor. Prenosi se vazduhom, dok se dijagnoza postavlja rendgenom i testovima. Leči se antibioticima, a prevencija uključuje vakcinaciju i skrining rizičnih grupa. 2020. godine, TB je prouzrokovala 1,5...