Simptomi, dijagnostika i lečenje Bekerove ciste

Šta je Bekerova cista?

Bekerova cista, takođe nazvana poplitealna cista, je otok ispunjen tečnošću koji se razvija na zadnjem delu kolena.

Nastaje kada tkivo iza kolenskog zgloba postane otečeno i upaljeno. Uglavnom je praćeno simptomima, međutim, ponekad Bekerova cista možda ne izaziva nikakve simptome osim otoka ispunjenog tečnošću na zadnjem delu kolena.

Bekerova cista ponekad može da pukne, što dovodi do curenja tečnosti u listove. Ovo može izazvati oštar bol, otok i crvenilo u listovima.

Simptomi Bekerove ciste

U prvim stadijumima ciste, ona je asimptomatska ili praćena slabim neprijatnim senzacijama. Sa daljim povećanjem ciste, nervi koji se nalaze u blizini počinju da se stiskaju, izazivajući bol, peckanje ili utrnulost u predelu đona i sprečavajući pacijenta da potpuno savije kolenski zglob.

Šta uzrokuje Bekerovu cistu?

Bekerova cista je uzrokovana otokom u kolenu. Otok se javlja zbog povećanja sinovijalne tečnosti. Ova tečnost podmazuje zglob kolena. Kada se pritisak poveća, tečnost se stisne u zadnji deo kolena.

Bekerova cista se obično javlja sa:

• Pucanjem u hrskavici meniskog kolena
• Povredama hrskavice
• Artritisom kolena (kod starijih osoba)
• Reumatoidnim artritisom
• Drugim problemima sa kolenom koji izazivaju oticanje kolena i sinovitis.

Dijagnostikovanje Bekerove ciste

Za postavljanje dijagnoze Bekerove ciste, primenjuju se različite metode:

• Klinički pregled: Lekar će pažljivo pregledati pacijenta i razgovarati s njim o simptomima i medicinskoj istoriji.
• Ultrazvučni pregled: Ovo je često prvi korak u dijagnostici. Ultrazvuk omogućava vizualizaciju ciste i procenu njenih karakteristika, poput veličine i lokacije.
• Magnetna rezonanca (MR) : Magnetna rezonanca se koristi kako bi dala detaljniju sliku strukture ciste i okolnih tkiva.
• Artroskopija: Ovo je invazivnija procedura koja se primenjuje kada su potrebne dodatne informacije ili postoji sumnja na druge probleme u zglobu kolena. Artroskopija uključuje umetanje kamere kroz malu inciziju radi pregleda unutrašnjosti zgloba.
• Laboratorijski testovi: Ponekad se izvode krvni testovi kako bi se isključili drugi medicinski problemi koji mogu biti povezani s pojavom ciste, kao što su infekcije ili autoimune bolesti.

Dijagnoza Bekerove ciste se postavlja kombinacijom kliničkog pregleda, medicinske istorije, ultrazvuka ili MR-a, i ponekad invazivnih procedura poput artroskopije.

Lečenje Bekerove ciste

Lečenje Bekerove ciste zavisi od težine simptoma, veličine ciste i prisutnosti drugih problema u zglobu kolena. Evo nekoliko mogućih pristupa:

• Pratiti i čekati: Ako cista ne uzrokuje značajne simptome i male je veličine, lekar može preporučiti samo praćenje stanja bez aktivnog lečenja.
U takvim slučajevima, pacijent se može podvrgnuti redovnim kontrolnim pregledima kako bi se pratila eventualna promena veličine ili simptoma ciste.

• Lekovi: Lekovi protiv bolova, poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), mogu pomoći u ublažavanju bola i nelagode povezane s cistom. Uz to, lekar može preporučiti injekcije kortikosteroida kako bi smanjio upalu oko ciste i ublažio simptome.
• Fizikalna terapija: Fizikalna terapija može biti korisna u jačanju mišića oko zgloba kolena i poboljšanju pokretljivosti, što može smanjiti pritisak na cistu i ublažiti simptome.
• Drenaža: U nekim slučajevima, ako je cista velika ili uzrokuje značajne simptome, lekar može preporučiti drenažu ciste kako bi se uklonila nakupljena tečnost i smanjio pritisak na okolna tkiva.
• Hirurško uklanjanje: Ako su simptomi teški ili se cista stalno ponavlja, lekar može preporučiti hirurško uklanjanje ciste. Ovo se obično radi artroskopskim putem, što znači da se operacija izvodi kroz male rezove koristeći kameru za vizualizaciju unutrašnjosti zgloba.

Važno je napomenuti da je lečenje Bekerove ciste individualno i može se razlikovati od osobe do osobe. Preporučuje se da se pacijenti konsultuju s ortopedskim hirurgom ili reumatologom radi postavljanja plana lečenja koji odgovara njihovim specifičnim potrebama i stanju.