Šta je uvećana prostata?

Uvećana prostata (nekad se naziva i benigno uvećanje prostate) je stanje kada prostata postane veća. To je česta pojava i obično nije ozbiljna, ali postoje tretmani koji mogu pomoći ako su potrebni.

Uvećana prostata je najčešća kod muškaraca starijih od 50 godina.

Šta je prostata?

Prostata je mala žlezda koja se nalazi ispod bešike i ima ulogu u stvaranju semene tečnosti, kao i u kontroli protoka mokraće iz bešike kroz penis.
Ako se uveća, može da pritisne cev kroz koju prolazi mokraća iz bešike (uretra), što može izazvati probleme pri mokrenju.

Simptomi uvećane prostate

Glavni simptomi uvećane prostate su problemi sa mokrenjem, kao što su:

• Otežano započinjanje mokrenja, ili potreba za naprezanjem pri mokrenju
• Slab mlaz mokraće, prekidanje mlaza i duže vreme potrebno da se bešika isprazni
• Osećaj ne potpuno da ispražnjene bešike
• Curenje mokraće nakon mokrenja
• Učestalo ili hitno mokrenje, uključujući ustajanje noću

Simptomi se obično razvijaju postepeno i mogu se pogoršavati s godinama.

Uzroci uvećane prostate

Najčešći razlog zbog kog prostata postaje uvećana je taj što dolazi do benignog (dobroćudnog) rasta njenih ćelija.
Glavni uzroci i faktori rizika uključuju:

• Starenje. Rizik za uvećanje prostate raste s godinama. Većina muškaraca starijih od 50 godina ima neki stepen uvećanja prostate.
• Hormonske promene. S godinama se menja ravnoteža muških hormona (posebno testosterona i dihidrotestosterona - DHT), što može izazvati rast ćelija u prostati.
• Porodična istorija. Ako je neko u porodici imao uvećanu prostatu, veća je verovatnoća da ćete je imati.
• Način života. Gojaznost, fizička neaktivnost i nezdrava ishrana mogu povećati rizik.
• Hronična upala. Dugotrajne upale u karličnom području mogu doprineti promenama u prostati.

Važno je znati da uvećana prostata nije rak i ne povećava direktno rizik od raka prostate, ali može izazvati neugodne simptome koji utiču na kvalitet života.

Kako se dijagnostikuje uvećana prostate?

Ukoliko lekar opšte prakse posumnja da imate benign hiperplaziju prostate, pitaće Vas o simptomima, na primer koliko često imate mokrenje.
Mogu zatražiti da pregledaju stomak (abdomen) i penis (kod muškaraca), i da prstom opipaju prostatu kroz završni deo creva (rektalni pregled) kako bi procenili njenu veličinu.

Obično će zatražiti vođenje evidencije najmanje 3 dana o tome koliko tečnosti unosite, koliko su česta mokrenja.

Testovi koje lekar može uraditi uključuju:

• Analizu uzorka mokraće
• Krvni test koji se zove PSA test (prostata specifični antigen).

Mogu Vas uputiti kod specijaliste radi dodatnih testova, kao što su:

• Test protoka mokraće, gde mokrite u aparat koji meri jačinu i brzinu mokrenja
• Ultrazvuk bešike
• Postupak kojim se kamerom pregleda unutrašnjost bešike (cistoskopija)
• Magnetna rezonanca (MR) male karlice, koja može pomoći u detaljnom prikazu prostate i okolnih struktura, posebno ako postoji sumnja na komplikacije ili druge promene koje treba precizno proceniti.

Lečenje uvećane prostate

Benigna hiperplazija prostate (BHP) ne zahteva uvek lečenje. To zavisi od simptoma.
Ako simptomi ne izazivaju veće probleme, lekari će obično najpre preporučiti promene životnih navika.
Ukoliko se simptomi pogoršaju, može biti potrebno lečenje lekovima ili operacija.

Lekovi za uvećanu prostatu
Ukoliko imate umerene ili ozbiljne simptome, mogu vam biti ponuđeni lekovi za uvećanu prostatu, uključujući:

• Lekove koji pomažu pri mokrenju, kao što su tamsulozin, doksazosin ili alfuzosin
• Lekove koji pomažu kod učestalog ili hitnog mokrenja, kao što su oksibutinin ili tolterodin
• lekove koji zaustavljaju rast prostate tako što smanjuju nivo hormona, ako postoji visok rizik da se stanje pogorša, kao što su finasterid ili dutasterid.

Ovi lekovi mogu imati neželjena dejstva. Lekar će vam objasniti koristi i moguće nuspojave i pomoći oko odabira terapije koja je najbolja.
Ovaj pristup lečenja zahteva i redovne kontrole kako bi se pratilo koliko lek pomaže.

Operacija uvećane prostate
Ukoliko lekovi ne mogu pomoći i ukoliko su simptomi ozbiljni, lekar će ponuditi lečenje operacijom.
Najčešća operacija za uvećanu prostatu zove se transuretralna resekcija prostate (TURP). Ova procedura uključuje uklanjanje dela prostate pomoću tanke cevi koja se uvodi kroz penis do prostate.

Ponekad se može ponuditi i drugačiji zahvat, ali nisu svi prikladni za svakoga. Oni uključuju:

• Uklanjanje ili uništavanje dela prostate pomoću lasera, električne struje, pare ili mlaza vode
• Postavljanje malog implantata koji drži deo prostate otvorenim i širi mokraćnu cev (uretru)
• Pravljenje malih rezova u prostati oko otvora ka bešici
• Uklanjanje dela prostate hirurškim putem

Hirurg će Vam objasniti sve opcije, rizike i koristi od zahvata.

Tretmani i podrška za život sa uvećanom prostatom
Dostupni su i tretmani i podrška za ublažavanje simptoma uvećane prostate. To može uključivati:

• Proizvode kao što su ulošci, gaćice ili navlake koji pomažu kod curenja mokraće
• Urinarni kateter - savitljiva cev koja se postavlja u bešiku da bi se ispraznila
• Pomoć u treniranju bešike - vežbe u kojima se zadržava mokrenje kratko vreme i postepeno produžava to vreme tokom nekoliko nedelja
• Vežbe za mišiće karličnog dna - jačanje mišića koji pomažu u kontroli bešike.