Šta je prelom ključne kosti?

Prelom ključne kosti, poznat i kao fraktura klavikule, predstavlja prelom kosti koja povezuje grudnu kost (sternum) sa lopaticom (skapulom). Ova povreda je česta i najčešće nastaje usled pada na rame, ispruženu ruku ili zbog direktnog udarca u ključnu kost.

Koji su simptomi preloma ključne kosti?

Simptomi preloma ključne kosti (frakture klavikule) mogu uključivati:

• Intenzivan bol koji se pogoršava pri pokretima ramena
• Oticanje, povećana osetljivost ili pojava modrica u predelu povrede
• Koža iznad preloma može biti ispupčena ili zategnuta prilikom blagog pritiska
• Vidljivo ispupčenje ili nepravilnost na ramenu ili u njegovoj blizini
• Zvuk krckanja ili trenja kostiju prilikom pomeranja ramena
• Ograničena pokretljivost ili potpuna nemogućnost korišćenja ramena zbog bola i ukočenosti.

Kod novorođenčadi, ako dođe do preloma ključne kosti pri rođenju, beba može izbegavati pomeranje ruke nekoliko dana i plakati ako joj se ruka pomeri.

Vrste preloma ključne kosti

Prelomi ključne kosti mogu se podeliti prema mestu i načinu preloma:

• Prelom u srednjoj trećini ključne kosti. Najčešći tip preloma, jer je ovaj deo kosti najslabija tačka i najizloženiji pritisku.
• Prelom u bočnoj (lateralnoj) trećini ključne kosti. Dešava se bliže ramenu i može uključivati povredu ligamenata koji povezuju ključnu kost sa lopaticom.
• Prelom u unutrašnjoj (medijalnoj) trećini ključne kosti. Ređi tip preloma, koji se događa bliže grudnoj kosti i često je povezan sa ozbiljnijim povredama grudnog koša.

Prelomi se mogu dodatno klasifikovati prema obliku i položaju kosti:

• Nepotpuni prelom. Češći kod dece, kada se kost delimično prelomi, ali ne u potpunosti pukne.
• Dislocirani prelom. Krajevi slomljene kosti su pomereni i ne poravnavaju se pravilno, što može zahtevati operativno lečenje.
• Nedislokovani prelom. Kost je slomljena, ali su delovi ostali na svom mestu.
• Otvoreni prelom. Retka, ali ozbiljna povreda kod koje slomljena kost probija kožu.
• Kominutivni prelom. Kost je slomljena u više fragmenata, što otežava zarastanje.

Koji su faktori rizika od preloma ključne kosti?

Određeni faktori mogu povećati verovatnoću nastanka preloma ključne kosti, poznatog i kao fraktura klavikule:

• Uzrast. Deca i tinejdžeri su pod većim rizikom, jer njihove kosti još uvek rastu i imaju manju čvrstoću u poređenju sa odraslima.
• Sportske aktivnosti. Bavljenje kontaktnim sportovima, poput fudbala, ragbija, hokeja ili borilačkih veština, povećava rizik od direktnog udarca u ključnu kost. Takođe, sportovi poput skijanja, biciklizma i gimnastike nose rizik od padova koji mogu dovesti do frakture klavikule.
• Saobraćajne nesreće. Sudari automobila, motocikala i bicikala mogu izazvati jake udarce u rame i grudni koš, što može dovesti do preloma ključne kosti.
• Osteoporoza. Stanje koje slabi kosti i čini ih sklonijim prelomima, naročito kod starijih osoba.
• Porođajna trauma. Kod novorođenčadi, prolazak kroz porođajni kanal može izazvati frakturu klavikule, posebno u slučaju teškog ili produženog porođaja.
• Starija dob. Nakon 50. godine, smanjena gustina kostiju povećava rizik od preloma čak i pri manjim padovima.

Ljudi koji su izloženi ovim faktorima treba da budu posebno oprezni kako bi smanjili rizik od frakture klavikule.

Dijagnostikovanje preloma ključne kosti

Dijagnoza frakture klavikule obuhvata nekoliko koraka kako bi se tačno utvrdio tip preloma i stepen oštećenja. Proces dijagnostikovanja uključuje:

• Fizički pregled. Lekar će pregledati povređeno područje, proveriti bol, otok, modrice i eventualnu deformaciju. Takođe će testirati pokretljivost ramena kako bi utvrdio koliko je funkcija ograničena.
• Rendgenski snimci (X-ray) . Rendgenski snimak je osnovna dijagnostička metoda koja omogućava lekaru da vidi mesto preloma, njegovu ozbiljnost i eventualnu povredu zglobova. Snimak pomaže u prepoznavanju da li su delovi kosti pomereni.
• CT skener (kompjuterska tomografija) . U slučajevima kada je potrebno detaljnije razmatranje, poput složenih preloma ili preloma u više delova, CT skener daje slojevite slike koje omogućavaju precizniji uvid u stanje kosti i okolnih struktura.
• Magnetna rezonanca (MR) . MR je korisna za procenu mekih tkiva, kao što su ligamenti, tetive i živci, i pomaže u otkrivanju eventualnih oštećenja nerva, što je posebno važno ako je prelom ključne kosti povezan sa povredama nerava.
• Ultrazvuk. U nekim slučajevima, lekar može koristiti ultrazvuk za procenu mekih tkiva ili ako se sumnja na oštećenje tetiva i ligamenata.

Na osnovu ovih dijagnostičkih metoda, lekar može tačno utvrditi vrstu preloma i odlučiti o najboljem pristupu lečenju.

Lečenje preloma ključne kosti

Lečenje preloma ključne kosti zavisi od tipa i ozbiljnosti povrede, ali obično obuhvata sledeće pristupe:
1. Imobilizacija
Za većinu ljudi sa prelomom ključne kosti, osnovni pristup lečenju uključuje imobilizaciju povređenog područja. To se postiže nošenjem potpornih zavojnih traka ili rukavca kako bi se smanjio pokret i omogućilo zarastanje kosti.
Deca i adolescenti obično imaju brže zarastanje, pa je imobilizacija često dovoljna bez potrebe za operacijom.
Odrasli mogu takođe koristiti rukavac, ali im je ponekad potrebna dodatna pomoć kroz fizikalnu terapiju zbog sporijeg zarastanja.

2. Lekovi protiv bolova
Za ublažavanje bola koriste se lekovi bez recepta poput ibuprofena ili paracetamola. U težim slučajevima, lekar može propisati lekove sa narkotikom na kratko vreme, kako bi se bol kontrolisao. Terapija bolom obuhvata kontrolu bola i smanjenje upale kako bi se poboljšala pokretljivost i smanjio rizik od komplikacija.

3. Fizikalna terapija
Vežbe počinju ubrzo nakon što se povređena kost stabilizuje, kako bi se obnovila pokretljivost i smanjila ukočenost ramena. U početku, lagane vežbe istezanja mogu pomoći da se spreči ukočenost, a kasnije se mogu primeniti jačanje mišića i vežbe za poboljšanje funkcije zgloba.

4. Hirurško lečenje
Hirurški zahvat može biti potreban ako je prelom ključne kosti otvoren, ako su krajevi kosti pomereni ili ako je kost slomljena u više fragmenata. Operacija obično uključuje korišćenje pločica, šrafova ili šipki kako bi se stabilizovala kost i omogućilo pravilno zarastanje.
Hirurške komplikacije su retke, ali mogu uključivati infekciju ili nepravilan rast kosti.
Operacija je češće potrebna za odrasle osobe nego za decę, jer deca imaju sposobnost bržeg i efikasnijeg zarastanja.

5. Lečenje novorođenčadi
Ako novorođenče pretrpi frakturu klavikule tokom porođaja, obično se lečenje svodi na kontrolu bola i pažljivo rukovanje bebom. Kost će obično zarasti za oko dve nedelje bez potrebe za hirurškom intervencijom.

U većini slučajeva, prelom ključne kosti se uspešno izleči uz odgovarajuće lečenje i rehabilitaciju.