Prelom lopatice: Simptomi i metode lečenja

Šta je prelom lopatice?

Lopatica, poznata i kao skapula, je velika, ravna, trouglasta kost koja se nalazi sa obe strane leđa ramena. Ključna funkcija lopatice je da drži čašicu ramenog zgloba na mestu, omogućavajući slobodno i lako kretanje zgloba.

Prelom lopatice (fraktura skapule) je bolno stanje, što otežava obavljanje svakodnevnih rutina i aktivnosti. Prelomi lopatice su retki. Lopatica je zaštićena višestrukim slojevima mišića grudnog koša i ramena, a prelomi obično nastaju nakon povreda velike energije. Obično su praćeni drugim ozbiljnim povredama, kao što su povrede glave ili pluća.

Simptomi preloma lopatice

Jak bol je jedan od najtipičnijih simptoma preloma. Ovaj bol je obično lokalizovan u predelu lopatica i gornjeg dela leđa. Može se pogoršati pokretanjem ruke ili dubokim disanjem. Osoba možda neće moći da podigne ruku zbog intenzivnog bola. Stanje može imati i druge simptome, uključujući:

• Otok u ramenu i gornjem delu leđa
• Modrice
• Nemogućnost podizanja ruke i držanja u stabilnom položaju
• Slabost i osećaj trnjenja u ruci
• Ako je pokret moguć, osoba može osećati škripanje ili trenje kostiju
• Rame može izgledati deformisano ili spljošteno

Prelomi lopatice često su praćeni prelomima drugih kostiju u ramenu ili rebrima.

Vrste preloma lopatice

Fraktura skapule može se klasifikovati prema mestu preloma na kosti. Postoji nekoliko glavnih vrsta:

• Prelom tela lopatice. Najčešći tip preloma, koji se obično dešava usled jakih udaraca ili trauma. Može biti praćen znacima otoka i bola u gornjem delu leđa.
• Prelom glenoidne šupljine. Ovaj prelom zahvata deo lopatice koji formira zglob sa nadlaktičnom kosti. Može uticati na stabilnost ramena i često zahteva hiruršku intervenciju.
• Prelom akromiona. Akromion je koštana izbočina na lopatici koja se spaja s ključnom kosti. Ovaj prelom može ograničiti pokretljivost ramena i izazvati bol pri podizanju ruke.
• Prelom korakoidnog nastavka. Retka vrsta preloma koja pogađa deo lopatice gde se vezuju mišići i ligamenti ramena. Može izazvati probleme s funkcijom mišića i ramenog zgloba.
• Prelom vrata lopatice. Prelom koji zahvata uzak deo kosti između glenoidne šupljine i tela lopatice. U zavisnosti od pomeranja kosti, može se lečiti konzervativno ili hirurški.

Ovi prelomi se često javljaju zajedno sa povredama ključne kosti, rebara ili ramenog zgloba, pa je precizna dijagnoza ključna za adekvatno lečenje.

Uzroci i faktori rizika za prelom lopatice

Neki od faktora koji povećavaju rizik od preloma lopatice su:

• Vožnja bez vezanog sigurnosnog pojasa
• Stanja poput osteoporoze, koja slabe gustinu kostiju
• Učestvovanje u aktivnostima poput jahanja, penjanja po stenama, vožnje bicikla itd.
• Bavljenje kontaktnim sportovima poput fudbala i ragbija.

Dijagnostikovanje preloma lopatice

Dijagnoza preloma lopatice započinje detaljnim pregledom pacijenta i analizom simptoma. Lekar će postaviti pitanja o načinu povrede, intenzitetu bola i ograničenju pokreta. Nakon fizičkog pregleda, koriste se sledeće dijagnostičke metode:

• Rentgenski snimak (RTG) . Prvi korak u dijagnostici koji omogućava jasan prikaz preloma kosti.
• Kompjuterska tomografija (CT skener) . Detaljniji snimak koji pomaže u proceni složenosti preloma i eventualnih oštećenja okolnih struktura.
• Magnetna rezonanca (MR) . Retko se koristi, ali može biti korisna za procenu oštećenja mekih tkiva, ligamenata i hrskavice.

Pošto se prelomi lopatice često javljaju zajedno sa povredama drugih kostiju ili unutrašnjih organa, lekar može preporučiti dodatne preglede kako bi se isključile druge komplikacije.

Lečenje preloma lopatice

U većini slučajeva operacija nije potrebna za lečenje preloma lopatice. Može se tretirati nehirurškim metodama, kao što su:

• Imobilizacija ramena pomoću marame ili ortoze za rame
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi za ublažavanje bola
• Hlađenje ramena kako bi se smanjila upala (led treba umotati u debelu krpu ili peškir pre nego što se nanese na kožu)
• Fizikalna terapija.

Potpuno zarastanje preloma i povratak punog opsega pokreta ramena može trajati između 6 i 12 meseci.

Postoperativna nega
Operacija je obično potrebna samo ako je prelom pomeren, ili ako su oštećeni glenoidna šupljina ili ključna kost. Nakon operacije sledi oko 8 nedelja laganih vežbi, nakon čega se uvode intenzivnije vežbe za rame. Nakon 12 nedelja mogu se uključiti i vežbe otpora u sklopu fizikalne terapije.
Većina pacijenata se potpuno oporavi od preloma lopatice uz pravovremenu dijagnozu i adekvatno lečenje.