Šta su cistične promene u dojkama?

Cistične promene u dojkama su benigne (nekancerogene) promene koje se javljaju kada se tečnost nakupi u malim šupljinama unutar tkiva dojke, stvarajući ciste. Ove promene su veoma česte, naročito kod žena između 35. i 50. godine života, i često su povezane s hormonalnim promenama, posebno tokom menstrualnog ciklusa.

Šta su ciste?

Ciste su ispunjene tečnošću i mogu biti male kao zrno graška ili veće. Mogu biti jedna ili više, i u jednoj ili obe dojke.

Vrste cističnih promena u dojkama

Cistične promene u dojkama predstavljaju česte, najčešće benigne promene koje nastaju usled nakupljanja tečnosti u žlezdanom tkivu dojke, a mogu se klasifikovati u nekoliko vrsta u zavisnosti od njihove građe, sadržaja i izgleda na ultrazvuku.
1. Jednostavne (proste) ciste:

• Najčešći oblik
• Ispunjene čistom tečnošću
• Imaju tanke zidove i jasno su ograničene
• Na ultrazvuku deluju crno, bez unutrašnjeg sadržaja
• Smatraju se benignim i obično ne zahtevaju lečenje.

2. Komplikovane ciste:

• Sadrže zamućenu tečnost, sitne čestice ili tragove krvi
• Zidovi su i dalje glatki, ali unutrašnjost nije sasvim čista
• Obično su bezopasne, ali se preporučuje praćenje ili, po potrebi, punkcija (aspiracija).

3. Kompleksne ciste:

• Imaju zadebljane zidove, unutrašnje pregrade (septume) ili čvrste delove
• Na ultrazvuku izgledaju neuredno i ne liče na klasične ciste
• Mogu nositi veći rizik i zato zahtevaju dodatne pretrage: aspiraciju, biopsiju ili uklanjanje.

4. Rekurentne (povratne) ciste:

• Ciste koje se vraćaju, tj. ponovo pune tečnošću nakon što su prethodno ispražnjene
• Mogu biti jednostavne ili komplikovane

Ako se stalno vraćaju, lekar može predložiti dodatne analize.

Simptomi cističnih promena u dojkama

Simptomi cističnih promena u dojkama mogu varirati u zavisnosti od veličine ciste, njenog položaja i hormonalnih uticaja, ali najčešći simptomi su:

• Prisustvo mekane ili elastične kvržice u dojci koja se može pomerati pod prstima
• Osetljivost ili bol u dojci, naročito uoči menstruacije
• Promene u veličini kvržice u toku menstrualnog ciklusa (povećanje pred menstruaciju, smanjenje nakon)
• Osećaj punoće, težine ili zatezanja u dojci
• Retko, može doći do iscedka iz bradavice (najčešće bistar ili mlečan)
• U nekim slučajevima ciste ne izazivaju nikakve simptome i otkrivaju se slučajno prilikom pregleda ili ultrazvuka.

Ako se bilo koja od ovih promena javi ili se postojeća pogorša, preporučuje se odlazak lekaru radi pregleda i dodatne dijagnostike.

Dijagnostikovanje cističnih promena u dojkama

Dijagnostikovanje cističnih promena u dojkama uključuje klinički pregled i slikovne metode koje omogućavaju razlikovanje između cisti i drugih promena u tkivu dojke. Sledeće dijagnostičke metode se najčešće koriste:

• Klinički pregled. Lekar palpira dojke kako bi osetio eventualne kvržice, njihovu veličinu, oblik i pokretljivost. Ispituju se i limfni čvorovi u pazuhu, kao i moguće promene na koži ili bradavicama.
• Ultrazvuk dojki (sonografija) . Osnovna i najčešće korišćena metoda za razlikovanje tečnih (cističnih) od čvrstih promena. Bezbolna i bez zračenja, pogodna za žene svih uzrasta, posebno mlađe žene sa gušćim žlezdanim tkivom.
• Mamografija. Rendgenski snimak dojki, koji se koristi češće kod žena starijih od 40 godina. Može pokazati nepravilnosti koje ultrazvuk dopunjava preciznijom analizom. Manje efikasna za razlikovanje tečnosti od čvrstih promena u poređenju sa ultrazvukom.
• Magnetna rezonanca (MR) dojki. Koristi se u slučajevima kada ultrazvuk i mamografija ne daju dovoljno jasne rezultate. MR pruža detaljan prikaz tkiva i koristi se posebno kod žena sa povećanim rizikom za rak dojke, kod složenih promena, ili kada je potrebno detaljnije ispitivanje složenih ili atipičnih cista. Radi se uz upotrebu kontrasta i traje nešto duže.
• Punkcija (aspiracija) ciste. Tanka igla se koristi za izvlačenje tečnosti iz ciste. Ova procedura može biti i dijagnostička i terapijska - ako se cista isprazni i simptomi nestanu, obično nije potrebna dalja obrada. Ukoliko tečnost ima neuobičajen izgled, šalje se na citološku analizu.
  
• Biopsija. Radi se u slučajevima kada postoji sumnja da promena nije benigna. Uzima se uzorak tkiva za patohistološku analizu. Kombinacija ovih metoda omogućava precizno utvrđivanje prirode promena u dojkama i određivanje daljeg toka praćenja ili lečenja.

Lečenje cističnih promena u dojkama

Lečenje cističnih promena u dojkama zavisi od vrste ciste, veličine, simptoma koje izaziva i da li se cista vraća. U većini slučajeva, ciste su benigne i ne zahtevaju aktivno lečenje, ali u određenim situacijama intervencija može biti potrebna.

1. Praćenje (kontrolni pregledi) . Ako je cista mala, jednostavna i ne izaziva tegobe, obično se ne leči već se samo prati. Lekar može preporučiti redovne ultrazvučne preglede kako bi se pratilo da li dolazi do promene u veličini ili izgledu ciste.
2. Aspiracija (punkcija) ciste. Ako cista izaziva bol, nelagodnost ili je velika, može se isprazniti pomoću tanke igle. Tečnost se uklanja, što obično odmah ublažava simptome. Ako se cista ne vraća, dodatno lečenje nije potrebno. U slučaju da se cista često vraća, lekar može predložiti dalju dijagnostiku ili trajno uklanjanje.
3. Lečenje bola i nelagodnosti. Blage tegobe se mogu ublažiti analgeticima (npr. paracetamol, ibuprofen). Neke žene prijavljuju poboljšanje uz nošenje udobnog grudnjaka ili izbegavanje kofeina i masne hrane (iako to nije naučno potvrđeno).
4. Hormonska terapija. U retkim slučajevima, ako su ciste hronične i povezane sa hormonskim ciklusima, lekar može razmotriti upotrebu hormonske terapije (npr. kontraceptivnih pilula), ali to se primenjuje samo kada su simptomi ozbiljni i trajni.
5. Hirurško uklanjanje. Vrlo retko, u slučaju sumnje na malignitet, kompleksnih cista koje se ne povlače ili ako se ciste stalno vraćaju i izazivaju ozbiljne tegobe, može se preporučiti hirurško uklanjanje.

Uvek je važno da se svaka nova ili promenjena kvržica u dojci pregleda kod lekara, kako bi se isključile ozbiljnije dijagnoze i odredio odgovarajući način praćenja ili lečenja.